…Širk nije samo klanjanje kipovima… to bi bilo previše očigledno… to bi čovjek lako prepoznao, pa pobjegao… Ne… širk danas dolazi tiho… s parfemom moći… s mirisom popularnosti… u odjeći samopouzdanja koje ne dolazi od Allaha… Kad misliš da te posao hrani – a ne Allah… kad vjeruješ da te ljudi spašavaju – a ne Allah… kad se bojiš da izgubiš vezu, čovjeka, poziciju – više nego što se bojiš da izgubiš Allahovo zadovoljstvo… to je širk… Nisi morao pasti na sedždu pred kipom… dovoljno je da si savio principe pred prilikom… da si šutio kad si trebao stati… jer si mislio da ti sudbinu kroji neko drugi… Širk izjeda nutrinu… tjera te da se smješkaš onima kojima ne vjeruješ… da se nadaš od onih koji ni sebi pomoći ne mogu… da se oslanjaš na planove u kojima Allah nije ni spomenut… Znaš li šta je najopasniji širk?… Onaj kojeg ni sam ne vidiš… kada dova postane navika… kada uspjeh pripišeš sebi… kada ti srce brže zakuca zbog poruke – nego zbog ezana… Nisi morao reći: „Ja sam bog.“… Dovoljno je da si rekao: „Ja sam dovoljan.“… Dovoljno je da si zaboravio da bez Allahove volje – ne može ni kap vode da padne, ni kap suze da se zadrži… Zato kad ti se nešto otima – ne ljuti se… možda ti Allah čupa iz srca ono što si uzdigao iznad Njega… možda ti pokazuje koliko si se uzdao – a koliko doveo… Jer Allah ne voli konkurenciju u srcu… a širk je upravo to – pokušaj da se Onome Jedinom oduzme ono što Mu pripada… A On… ili je prvi… ili nije nigdje…